Današnjica diktira ubrzan način života, a sve veći
broj ljudi shvata značaj zdrave hrane. U raskoraku sa manjkom slobodnog vremena
i zdravog načina života, pre svega zdrave ishrane, ljudi su sve više
priklonjeniji sushiju, kako varijanti izuzetne nutritivne vrednosti koja ne
zahteva mnogo vremenskog ulaganja.
Osnovni sastojci za suši sadrže prirodno sadrže nizak nivo masti, a visok nivo
proteina, minerala i omega-3 kiselina. Pored pirinča, morska nori alga koja se
koristi za spremanje sušija, riznica je omega-3
kiselina, vitamina, proteina, taurina, minerala i hlorofila.
Zbog svega navedenog, sushi je uvek blagotvoran obrok.
Preporučuje se sportistima, u vreme
dijete i posta, u lečenju, deci u razvoju, ali i ljudima koji ne pripadaju
navedenim grupama.
Od riba, za pripremu sušija, na ovim prostorima,
najčešće se koriste tuna i losos.
Zbog inferironog (oskudnog) tržišta i lenjih konzumenata,
tuna i losos predstavljaju prvu asocijaciju na sushi. Širom sveta, a naročito u zemljama bogatim
ribom, brancin i orada, sardine i zubatac su neke od alternative kojim se
sushi majsotri sve priklonjeniji. Kod nas, škuša, brancin i orada gotovo da su
zanemarene u sushi kulturi.
Čini se, da su ovdašnji suši majsori, zbog oskudnog
tržišta prebegavajući alternativama, otišli u neku sasvim drugu krajnost, gde
se, u kombinacijama koriste razne
varijante soseva na bazi majoneza, krem sirevi, a u ponudi se može naći i
kajmak. Da bi krajnost bila još veća, kao glavni sastojci koriste
se pršuta, koziji sir, guščija
pašteta, pa čak i piletina ili biftek.
Na kraju ovog
nabrajnja, čak će se i lajički konzument
složiti da smo
daleko od sushija, bar onog izvornog, za koji tvrdimo da je nutritivno bogat i
poreklom ,,japananski”. Ne poričemo da, ove kombinacije, ukoliko se dobro
izbalansiraju, mogu da budu vrlo ukusne, ali to naravno … nije suši.
Zašto tvrdimo da se treba fokusirati na alternativi ribe, zato što znamo da sushi i jeste
kombinacija ribe i pirinča. A ako znamo da je tuna na popisu ugrožene vrste, onda je jasno zašto
trebamo birati pristupačnije vrste, čija nutritivna vrednost i ukus nisu
zanemarivi.
Iz ekološke
organizacije WWF sve češće upozoravaju da je populacija ovih dragocenih morskih
grabljivaca pred istrebljenjem. Zbog prekomernog ribolova koji je doveo do opadanja
populacije plavorepe tune, oglasila se i „Međunarodna komisija za očuvanje
atlantskih tuna“ i uvela strogu politiku za lov atlantske tune.
Strah
na globalnom nivou vezan za opstanak populacije tune pojavio se još 2007.
godine, kada je Francuska objavila da je ulovila skoro 10 000 tona, što je
gotovo duplo više nego što je dozvoljeno kvotama koje propisuje regulatorno
telo Međunarodne komisije za zaštitu Atlantičke tune.
Sumirajući
ove činjenice, ne možemo a da se ne zapitamo, kakva je to tuna kojom domaće
tržište raspolaže. Ako budemo kritični,
a ne previše striktni, ne može a da se ne nametne pitanje čije je zapravo meso
koje ovdašnji kuvari potpisuju kao ,,plavorepo” ili ,,žutorepo”.
Iako su najpoznatije
vrste bele morske ribe na našim prostorima orada, kovač, brancin, oslić i škarpina, treba
znati da je tržište nemoćno za nabavku nekih od ovih vrsta, a naračito ukoliko
se radi o divljim jedinkama. Pa ipak, treba usmeriti potencijal ljubitelja ka
nekim od ovih vrsta, čiji kvalitet se
može kontrolisati.
Pored ukusa, bela
riba se ističe još i bogatom nutritivnom
vrednošću. Sadrži vitaminin B, kalijum fosfor ,magnezijum i selen. Bogata je omega-3 i omega-6 nezasićenih kiselina, i preporučuje se
bar dva puta nedeljno na jelovniku.
Ljudi iz Fine Sushi
bara, rade na tome da priču o sushiju podignu
na jedan viši nivo, da pomognu ljudima da shvate suštinu ove istočnjačke
kulture i da cene
perfekciju njenog masjorstva u smislu kulinarstva.
*Tekst Stigla je sushi revolucija objavljen je u Domino magazinu http://www.dominomagazin.com/article/27603/lepi-zivot/stigla-je-sushi-revolucija
*Fotografije kojim smo oprpemili tekst su autentične i u vlasništvu Fine sushi bara