Sushi revolucija

Današnjica diktira ubrzan način života, a sve veći broj ljudi shvata značaj zdrave hrane. U raskoraku sa manjkom slobodnog vremena i zdravog načina života, pre svega zdrave ishrane, ljudi su sve više priklonjeniji sushiju, kako varijanti izuzetne nutritivne vrednosti koja ne zahteva mnogo vremenskog ulaganja. 

Osnovni sastojci za suši sadrže prirodno  sadrže nizak nivo masti, a visok nivo proteina, minerala i omega-3 kiselina. Pored pirinča, morska nori alga koja se koristi za spremanje sušija, riznica  je omega-3 kiselina, vitamina, proteina, taurina, minerala i hlorofila.
Zbog svega navedenog, sushi je uvek blagotvoran obrok. Preporučuje se  sportistima, u vreme dijete i posta, u lečenju, deci u razvoju, ali i ljudima koji ne pripadaju navedenim grupama.
Od riba, za pripremu sušija, na ovim prostorima, najčešće se koriste tuna i losos.

Zbog inferironog (oskudnog) tržišta i lenjih konzumenata, tuna i losos predstavljaju prvu asocijaciju na sushi.  Širom sveta, a naročito u zemljama bogatim ribom, brancin i orada, sardine i zubatac su neke od alternative kojim se sushi  majsotri sve priklonjeniji.  Kod nas, škuša, brancin i orada gotovo da su zanemarene u sushi   kulturi.

Čini se, da su ovdašnji suši majsori, zbog oskudnog tržišta prebegavajući alternativama, otišli u neku sasvim drugu krajnost, gde se, u kombinacijama koriste  razne varijante soseva na bazi majoneza, krem sirevi, a u ponudi se može naći i kajmak.  Da bi krajnost  bila još veća, kao glavni sastojci koriste se  pršuta, koziji sir, guščija pašteta,  pa čak i piletina ili biftek.  
Na kraju  ovog nabrajnja, čak će se i  lajički konzument  složiti  da  smo daleko od sushija, bar onog izvornog, za koji tvrdimo da je nutritivno bogat i poreklom ,,japananski”. Ne poričemo da, ove kombinacije, ukoliko se dobro izbalansiraju, mogu da budu vrlo ukusne, ali to naravno … nije suši.
Zašto tvrdimo da se treba fokusirati na alternativi ribe, zato što znamo da sushi i jeste kombinacija ribe i pirinča. A ako znamo da je tuna  na popisu ugrožene vrste, onda je jasno zašto trebamo birati pristupačnije vrste, čija nutritivna vrednost i ukus nisu zanemarivi.
Iz ekološke organizacije WWF sve češće upozoravaju da je populacija ovih dragocenih morskih grabljivaca pred istrebljenjem. Zbog prekomernog ribolova koji je doveo do opadanja populacije plavorepe tune, oglasila se i „Međunarodna komisija za očuvanje atlantskih tuna“ i uvela strogu politiku za lov atlantske tune.
Strah na globalnom nivou vezan za opstanak populacije tune pojavio se još 2007. godine, kada je Francuska objavila da je ulovila skoro 10 000 tona, što je gotovo duplo više nego što je dozvoljeno kvotama koje propisuje regulatorno telo Međunarodne komisije za zaštitu Atlantičke tune.

Sumirajući ove činjenice, ne možemo a da se ne zapitamo, kakva je to tuna kojom domaće tržište raspolaže.  Ako budemo kritični, a ne previše striktni, ne može a da se ne nametne pitanje čije je zapravo meso koje ovdašnji kuvari potpisuju kao ,,plavorepo” ili ,,žutorepo”.

Iako su najpoznatije vrste bele morske ribe na našim prostorima  orada, kovač, brancin, oslić i škarpina, treba znati da je tržište nemoćno za nabavku nekih od ovih vrsta, a naračito ukoliko se radi o divljim jedinkama. Pa ipak, treba usmeriti potencijal ljubitelja ka nekim od ovih vrsta,  čiji kvalitet se može kontrolisati.
Pored ukusa, bela riba se ističe  još i bogatom nutritivnom vrednošću. Sadrži vitaminin B, kalijum fosfor ,magnezijum i selen.  Bogata je  omega-3 i  omega-6 nezasićenih kiselina, i preporučuje se bar dva puta nedeljno na jelovniku.

Ljudi iz Fine Sushi bara, rade na tome da priču o sushiju podignu  na jedan viši nivo, da pomognu ljudima da shvate suštinu ove istočnjačke kulture  i da  cene  perfekciju  njenog  masjorstva u smislu kulinarstva.

*Tekst Stigla je sushi revolucija objavljen je u Domino magazinu http://www.dominomagazin.com/article/27603/lepi-zivot/stigla-je-sushi-revolucija
*Fotografije kojim smo oprpemili tekst su autentične i u vlasništvu  Fine sushi bara

Ознаке: , , , , , , , , , , ,