1.Da
li deca smeju da jedu sushi?
Da
je sushi jako zdrav obrok, slažu se svi, ali nedoumice oko toga kada deca
trebaju početi sa konzumiranjem sirovih namirnica, još uvek nisu striktno
određene.
2.Kada deca mogu početi sa sirovim komadima?
2.Kada deca mogu početi sa sirovim komadima?
Preporučeno
doba kada vaši klinci mogu da počnu da uživaju u sushi specijalitetima,varira
od 2 (2 ipo) godine, 3 godine ili negde do školskog uzrasta, kada bi trebalo da
imaju oko 6 godina. Mišljenja su poprilično podeljena...
3.Da
li postoje alternative sirovoj ribi?
Svakako
da postoje alternative sirovoj ribi, te ako želite da zajedno sa svojim
mališanima uživate u azijskim specijalitetima, stručnjaci predlažu da krenete
upravo od tih vegetarijanskih rolnica, rolnica koje sadrže prženu ili
mariniranu ribu ili plodove, rice bowl varijante, plodove pržene u tempurinom
brašnu, ali i supe (miso supe, izuzetno nutritivno bogate), salate od mladica
soje (edamame) ili salate sa algama, takođe mogu da budu rešenje za vas.
Niko
sa sigurnošću ne zna kada je idealno doba da dete počne sa konzumiranjem sirove
ribe. U jednom se svi slažu, a to je, da za početak, dete pre sasvim sirovih
plodova, krene da konzumira termički obrađene plodove, kao što su škampi (koji
su uvek blanširani), marinirana kraba, ali i marinirani ili poluobrađeni losos,
flambiranu tunu, ili neke vegetarijanske varijante, poput sushija sa avokadom,
krastavcem, šargarepom, mirođijom...
Istina
je da mogućnost od alergije i bezbednost ishrane treba da vam bude primarno u
razmatranju, ali zaista ne postoji konsenzus o broju godina koje su neophodne
da bi vaše dete konzumiralo sirovu ribu...
4.
Kada je pravo vreme za sushi?
Smatra
se da je dete od 5-6 godina, sa zdravim imunitetom, spremno, dovoljno jako i otporno da
pređe na sirove ili poluobrađene namirnice.
5.
Šta je neophodno za pravilan razvoj mentalnih sposobnosti vašeg mališana?
Tokom
prve dve godine života, mozak vašeg dete razvija se brze nego što će u bilo kom
drugom trenutku tokom svog života. Za negovanje ovako brzog razvoja, mozak
mora da se ,,hrani“ i da uzima određene hranljive materije, uključujući zdrave
masti, DHA i gvožđe.
Tokom detinjstva hrana je glavni izvor goriva za mozak. Od toga šta ste izabrali da ishranu svog deteta, može da zavisi kvalitet njegovog učenja, razumevanja i pamćenja. Pored ishrane, zdrava fizička aktivnost i san su ključni u razvoju mozga vašeg mališana.
Tokom detinjstva hrana je glavni izvor goriva za mozak. Od toga šta ste izabrali da ishranu svog deteta, može da zavisi kvalitet njegovog učenja, razumevanja i pamćenja. Pored ishrane, zdrava fizička aktivnost i san su ključni u razvoju mozga vašeg mališana.
6.
Koje su to namirnice koje podržavaju zdrav razvoj i rad mozga?
1. Borovnica. Obiluju antioksidansima i sadrže flavonoid antocijan koji usporava starenje stanica mozga. One pospešuju
boljem učenju, poboljšavaju motoričke sposobnosti i usporavaju demenciju. Čuvaju
srce i regulišu šećer u krvi. Pored svega navedenog, čuvaju i jačaju kosti
vaših mališana.
2. Masline. Štite mozak od proteina ADSL-a zahvaljujući
"oleocanthal"-u koji blokira otrovan protein „Tau“, za kojeg se
smatra da je glavni krivac u uništavanju moždanih stanica u starosti. Pored
toga, bogati su gvožđem, kalcijumom, bakrom i selenom, ali i vitamin E, koji je
jako važan za intelektualne sposobnosti.
3. Orasi. Imaju i mononezasićene masti i vitamina E, koji štiti
mozak od degenerativnih bolesti. Jezgrasto voće ili orašasti plodovi (kao što
su badem, orah, lešnik, brazilski orah, kikiriki) i semenke (suncokreta,
susama, lana), kao i proizvodi na prirodnoj (organskoj) osnovi od njih
(tahini/taan, kikiriki puter, puter od semenki bundeve, badema, itd) su odličan
izvor vitamina E, koji je zadužen za intelektualne sposobnosti. Plodove i
semenke možete jesti sveže ili pečene. Cink je važan mineral kojima su ove
namirnice bogate, a utiče na poboljšanje kognitivnih sposobnosti. Vitamin E
čuva mentalno zdravlje i poželjno ga je unosti u dovoljnoj meri.
4. Riba. Nutritivno vredne ribe poput lososa su bogate omega-3 masnim
kiselinama, koje su neophodne za sve moždane antivnosti. Omega-3 deluje i protiv-upano
dakle, podiže i imunitet. Dovoljno je da unesete 100-120 g ribe, dva do tri
puta nedeljno. Ova vrsta ribe bogata je vitaminom „D“ i „omega-3“ masnim
kiselinama, koje su važne za stimulaciju moždanih stanica.
