Ishrana vaših mališana. Suši za decu - 6 najčešće postavljenih pitanja

1.Da li deca smeju da jedu sushi?

Da je sushi jako zdrav obrok, slažu se svi, ali nedoumice oko toga kada deca trebaju početi sa konzumiranjem sirovih namirnica, još uvek nisu striktno određene.

 2.Kada deca mogu početi sa sirovim komadima?

Preporučeno doba kada vaši klinci mogu da počnu da uživaju u sushi specijalitetima,varira od 2 (2 ipo) godine, 3 godine ili negde do školskog uzrasta, kada bi trebalo da imaju oko 6 godina. Mišljenja su poprilično podeljena...

3.Da li postoje alternative sirovoj ribi?

Svakako da postoje alternative sirovoj ribi, te ako želite da zajedno sa svojim mališanima uživate u azijskim specijalitetima, stručnjaci predlažu da krenete upravo od tih vegetarijanskih rolnica, rolnica koje sadrže prženu ili mariniranu ribu ili plodove, rice bowl varijante, plodove pržene u tempurinom brašnu, ali i supe (miso supe, izuzetno nutritivno bogate), salate od mladica soje (edamame) ili salate sa algama, takođe mogu da budu rešenje za vas.

Niko sa sigurnošću ne zna kada je idealno doba da dete počne sa konzumiranjem sirove ribe. U jednom se svi slažu, a to je, da za početak, dete pre sasvim sirovih plodova, krene da konzumira termički obrađene plodove, kao što su škampi (koji su uvek blanširani), marinirana kraba, ali i marinirani ili poluobrađeni losos, flambiranu tunu, ili neke vegetarijanske varijante, poput sushija sa avokadom, krastavcem, šargarepom, mirođijom...

Istina je da mogućnost od alergije i bezbednost ishrane treba da vam bude primarno u razmatranju, ali zaista ne postoji konsenzus o broju godina koje su neophodne da bi vaše dete konzumiralo sirovu ribu...

4. Kada je pravo vreme za sushi? 

Smatra se da je dete od 5-6 godina, sa zdravim imunitetom, spremno, dovoljno jako i otporno da pređe na sirove ili poluobrađene namirnice.

5. Šta je neophodno za pravilan razvoj mentalnih sposobnosti vašeg mališana?

Tokom prve dve godine života, mozak vašeg dete razvija se brze nego što će u bilo kom drugom trenutku tokom svog života. Za negovanje ovako brzog razvoja, mozak mora da se ,,hrani“ i da uzima određene hranljive materije, uključujući zdrave masti, DHA i gvožđe.

Tokom detinjstva hrana je glavni izvor goriva za mozak. Od toga šta ste izabrali da ishranu svog deteta, može da zavisi kvalitet njegovog učenja, razumevanja i pamćenja. Pored ishrane, zdrava fizička aktivnost i san su ključni u razvoju mozga vašeg mališana.

6. Koje su to namirnice koje podržavaju zdrav razvoj i rad mozga? 


Istraživanjem smo došli do 6 namirnica koje su nezamenljive za razvoj mozga vašeg deteta:

1. Borovnica. Obiluju antioksidansima i sadrže flavonoid antocijan koji usporava starenje stanica mozga. One pospešuju boljem učenju,  poboljšavaju motoričke sposobnosti i usporavaju demenciju. Čuvaju srce i regulišu šećer u krvi. Pored svega navedenog, čuvaju i jačaju kosti vaših mališana.

2. Masline. Štite mozak od proteina ADSL-a zahvaljujući "oleocanthal"-u koji blokira otrovan protein „Tau“, za kojeg se smatra da je glavni krivac u uništavanju moždanih stanica u starosti. Pored toga, bogati su gvožđem, kalcijumom, bakrom i selenom, ali i vitamin E, koji je jako važan za intelektualne sposobnosti.
 
3. Orasi. Imaju i mononezasićene masti i vitamina E, koji štiti mozak od degenerativnih bolesti. Jezgrasto voće ili orašasti plodovi (kao što su badem, orah, lešnik, brazilski orah, kikiriki) i semenke (suncokreta, susama, lana), kao i proizvodi na prirodnoj (organskoj) osnovi od njih (tahini/taan, kikiriki puter, puter od semenki bundeve, badema, itd) su odličan izvor vitamina E, koji je zadužen za intelektualne sposobnosti. Plodove i semenke možete jesti sveže ili pečene. Cink je važan mineral kojima su ove namirnice bogate, a utiče na poboljšanje kognitivnih sposobnosti. Vitamin E čuva mentalno zdravlje i poželjno ga je unosti u dovoljnoj meri.
 


4. Riba. Nutritivno vredne ribe poput lososa su bogate omega-3 masnim kiselinama, koje su neophodne za sve moždane antivnosti. Omega-3 deluje i protiv-upano dakle, podiže i imunitet. Dovoljno je da unesete 100-120 g ribe, dva do tri puta nedeljno. Ova vrsta ribe bogata je vitaminom „D“ i „omega-3“ masnim kiselinama, koje su važne za stimulaciju moždanih stanica.


5. Avokado. Svaki organ u telu zavisi od našeg krvotoka, naročito je važan dobar krvotok u srcu i mozgu. Ishrana koja je bogata  integralnim žitaricama i voćem poput avokada može smanjiti rizik od većine kardiovaskularnih oboljenja i sniziti nivo našeg lošeg holesterola u krvi, a samim tim i rizik od moždanog udara. Dakle, ovi dragoceni plodovi smanjuju rizik od zakrčenja krvnih sudova i poboljšavaju krvotok, nudeći pritom i ukusan način da „razmrdate“ nervne ćelije. Integralne žitarice su prava hrana za mozak i takođe su bogate dijetalnim vlaknima i vitaminom E.

6. Jaja. Deca imaju razvojni centar memorije, koja se formira tokom prvih 6 godina života . Holin je važan nutrijent u ovom procesu . Jedno žumance ima oko 200 miligrama holina. Ishrana bogata holinom izaziva i osećaj sreće. Jedan psihijatar i specijalista ishrane, Remzi, izjavio je da se holin u telu razgrađuje na bethane koji učestvuju u procesu metilacije. Taj proces pokreće proizvodnju hormona sreće poput serotonina, dopanima i norepinefrina. Jaja takođe sadrže gvožđe, folnu kiselinu i vitamin A i D koje su od značaja za normalan rast i razvoj .

Ознаке: , , , , , , , , , , , , , , , ,