 |
| Tonkatsu |
Tradicionalni japanski tanjir, ne mora nužno da sadrži komade ribe ili nešto od morskih plodova. Japanci su veliki ljubitelji mesa; svinjetina je najpopularnija i konzumira se koliko piletina i govedina zajedno. Doduše, Japanci meso pripremaju malo drugačije od Evropljana - sočnije, mekše i ukusnije, kažu oni koji su probali tradicionalne ,,japanese main dishes".
Isprobavajući najrazličitija japanska jela, istraživajući i čitajući, napravili smo listu od TOP 7 NAJPOPULARNIJIH JAPANSKIH JELA! Detaljan opis upravo sledi :)
1. TONKATSU トンカツ - svinjski las (ili laks) kare, pohovan u tempuri i panko prezlama, služi se uz sitno seckani svež kupus i tonkatsu sos, nastao u Japanu u 19. veku. Ranija varijanta tonkatsu-a bila je zapravo od govedine i nazivala se katsuretsu. Verzija sa svinjetinom nastala je 1899.godine u restoranu Rengatei u Tokiju. Tonkatsu se ponekat služi sa jajetom, na podlozi od pirinča i zove se Katsudon.
 |
| KatsuDon |
2. KATSUDON カツ丼 - svinjski las (laks) kare, pohovan u tempuri i panko prezlama, služi se sa japanskim omletom (tamago) na podlozi od pirinča. Ime dobio od dva jela: tonKATSU i DONburi (jelo servirano na podlozi od pirinča). Popularno japansko jelo, naročito među studentima, koji ga obavezno večeraju noć pre bitnih ispita, a sve zbog sinonima reči ,,katsu" što znači ,,da pobedi" ili ,,biti pobednik" - 勝つ . Varijante katsudona idu od onog omiljenog u Nagoji - miso katsudon, Shōyu-dare katsudon (sa soja sosem) - Niigata stil, Gyū-katsu - sa govedinom, Oyakodon pileći donburi, Katsu kari varijanta sa karijem umesto uobičajenog jajeta, Demi katsudon sa demi-glas sosem (popularan u Okayami).
3. TEMPURA 天ぷら - japansko jelo od morskih plodova ili povrća, pohovano i duboko prženo. Tempura je zapravo mešavina brašana, specifične boje i mirisa. Tradicionalna tempura je najčešće je od škampa, račića, lignji, skalopa, krabe, ili povrća kao što su bambus štapići, šargarepa, pečurke, luk i slično.
 |
| Tempura škampi |
 |
| Yakitori piletina |
4. YAKITORI 焼き鳥 - japanska varijanta ražnjica, premazanih sosem, koji variraju od slanih do slatko-slanih. Komadi mesa ,,nanizani" na štapić su veličine zalogaja i premazani sosem koji ovom jelu daje poseban šmek. Zbog jednostavnosti pripreme i konzumiranja, ali ukusa i sočnosti spada u omiljene ,,Street food" varijante. Yakitori može da bude od piletine, svinjetine ili govedine. Yakitori-ya su specijalizovani yakitori šopovi tj. restorani, koji su orjentisani samo na pripremanje ovog jela, imaju razne varijante yakitorija i smatra se da su baš tamo najukusniji.
 |
| Gyoza - tako voljena ,,knedla" |
5. GYOZA 餃子 - Gjoza (ili Đoza) je knedla punjena mlevenim mesom ili povrćem, kupusom, đumbirom i belim lukom, zamotana u tanko testo i izvorno nastala u Kini (Jiaozi), a voljena svuda u svetu. Poslužuju se sa gyoza sosem. U zavisnosti od vrste termičke obrade, gyoze se dele na barene, kuvane na pari, pečene na tiganju, pržene u dubokom ulju i slično. U Japanu, Yaki gyoza su gjoze pržene na tiganju, Sui gyoza su barene gjoze, dok su Age gyoza su hrskave gjoze pržene u dubokom ulju. Najpopularnije su u u Utsunomiya, japanski grad u Tochigi prefekturi je grad sa najvećom potrošnjom gjoza. Tamo postoje posebne specijalizovane prodavnice za gjoze, sa različitim varijanama punjenja i prženja istih.
6. RAMEN ラーメン - tradicionalno supasto jelo, sa nudlama i komadima sočnog mesa, najčešće sa ukusom soja sosa ili miso paste. Može da sadrži dodatke jajeta, mladog luka, nori alge, daikon rotkve, šitaki pečurke i slično. Ukus ramena i njegova sadržina variraju od regije do regije. Najstarija vrsta je shoyu ramen. Pored shoyu ramena (na bazi soje), postoje i shio ramen (slani), miso ramen, tonkatsu ramen, i kari ramen koji je nastao negde 1965 u Hokaidu. The Shin-Yokohama Raumen Museum je muzej o ramenu, što dovoljno govori o njegovoj popularnosti.
 |
| Ramen - supasto tradicionalno japansko jelo; Tokyo Style: shoyu, marinirano jaje, mladi luk, slanina, sojine mladice, šargarepa, soba nudle |
Ramen muzej nalazi se u Shin-Yokohama.
 |
| Teriyaki piletina |
7. TERIYAKI てりやき- japanska tehnika kuvanja, pri čemu se hrana peče ili griluje i glazira sosem od soje, šećera i mirina (začin sličan sakeu, sa manjim procentom alkola, gušći i slađi). Teriyaki riba - žutorepa tuna (yellowtail), skuša, losos - najčešće se pripremaju i Japanu, dok su piletina, jagnjetina, govedina i teletina teriyaki popularniji na Zapadu. Terijaki dobio je ime od imenice ,,teri" što znači sjaj i ,,yaki" što se odnosi na metod kuvanja, prženja ili grilovanja. Ovo, sada vrlo popularno jelo, kreirano je u 17. veku od strane japanskih kuvara, kada su urbanizacijom promenjeni zastareli poljoprivredni principi, što je dalo povoda za inovacije. Tare se tradicionalno pravi zagrevanjem i mešanjem soja sosa, sakea i mirina. U Americi, terijaki kultura se pojavila 1990-ih, a u gradu Sjetlu, od 2010. godine se pojavilo više od 85 restorana sa ,,terijaki" u svom nazivu, što je pokazatelj koliko je, konkretno u Americi, i na Zapadu terijaki postao popularan.
 |
| Teriyaki losos |
Japanski princip ishrane, bilo da konzumiraju sushi, sashimi ili nešto od pobrojanih jela, je
savršeno izbalansirana ishrana, koja sadrži komad mesa (
proteini), nešto od povrća (
vitamini, vlakna), pirinač (
ugljneni hidrati) i supu (
da pospeši varenje). Od Japanaca možemo mnogo da naučimo, kada je ishrana u pitanju, onda bar to kako da jedemo raznovrsno, da se ne odričemo previše, a da ostanemo vitki i vitalni. Od svega po malo je upravo ono što japanska kuhinja nudi - uz svu sočnost i bogat ukus (japanci su otkrili i 5. zasebni ukus -
umami ukus) koji je od skoro priznat svuda u svetu i uvršten u pet osnovnih čula ukusa.
